"Piti kafu na nekom drugom mestu..."

"Svima nam je potrebno da nas neko posmatra",rece Kundera.

Ja mu,itekako,verujem poucena skromnim zivotnim iskustvom.Samo,on je napravio podelu na:
1.One koje vape za ogromnom publikom,vecinskom,koji su zedni njihovog suda kao i pohvale,gromoglasnog aplauza i slepog obozavanja,ali i mrznje-hipersocijalne i egzibicionisticki nastrojene;
2.One koji zele samo nekolicinu vas,grupu kojoj bi sa zadovoljstvom eksponirali sebe u svima varijantama,svesni da je nemoguce svima se dopasti,okrecu se vama kojima to mogu-reklo bi se ipak socijalne;
3.One kojima je dovoljna paznja pojedinca,nemaju apsolutno nikakvu potrebu za eksponiranjem u masi i priznanjem od strane iste-drugim recima,one asocijalne.

Jednom se identifikovah sa ovima pod brojem 2.Pomislih na grupicu dobrih ljudi koje imam.
Sledeceg dana bejah u nekom sumornom,melahonlicnom raspolozenju,pa odlucih da pustim pored sebe samo jednu ali vrednu osobu.Rekoh da ce me proci i osetih se glupavo pri pomisli na sve moje spektakle i egzibicije pred vecom masom.
No,u poslednje vreme pozeleh da se viknem iz sveg glasa ponekad,kazem sta imam,podelim sa svima koji zele da slusaju/citaju,i na kraju razmenim sa istima svoje misljenje.....naidjem na slaganje i pohvalu,ali i neslaganje i osudu...;)
...Za pocetak na ovakav sajber nacin,a kasnije-ko zna ;)

Dobro vam dosla!